16. 06. 2005.
ВАЗНЕСЕЊСКИ САБОР У БЕЛИЦИ
Дана 16.06.2005. године поводом 700 година древне Немањићке жупе Белица, одржан је Први вазнесењски сабор у Белици под називом „БЕЛИЦА-ЖУПА НЕМАЊИЋА 1305-2005.“, иначе родно место председника Одбора.
Поводом тог јубилеја, био је уприличен и културно-уметнички програм на којем су учешће узели КУД ГСП „Никола Тесла“ из Београда, хармоникаш Жоле Богојевић из Белице и деца из ОШ „Бранко Радичевић“ из Белице са својим рецитатима. Уважени гости су били: г-дин Владислав Јовановић (бивши амбасадор СРЈ при УН), г-ђа Мирјана Јовановић (испред ГСП Београд, Одбора и КУД ГСП „Никола Тесла“), г-дин Жељко Милковић (испред Одбора и ГСП Београд), који су по завршетку програма били награђени пригодним захвалницама Савета МЗ Белица. Том приликом наш предсеник Одбора је одржао поздравни говор следеће садржине:
Поштовани гости, драга браћо и сестре!
Прошлогодишњим преузимањем славског колача и овогодишњим домаћинством указана ми је велика част и задовољство да Вас као овогодишњи домаћин наше месне славе – Малог Спасовдана и новоустановљеног Првог вазнесењског сабора у Белици све поздравим, да Вам пожелим добродошлицу и да Вам се много захвалим што сте нас почаствовали Вашим доласком и увеличали наше славље. У кратким цртама бих хтео нешто да Вам кажем о мом за мене најлепшем селу на свету, о мојој Белици.
Село Белица је једно од најстаријих места, ако не и најстарије место у СО Јагодина. Помиње се као Жупа Немањића крајем 12. и почетком 13. века, што нас је асоцирало да Сабор тако носи назив. Међутим, Белица се још помиње у каменом добу, што је резултат тог помињања био и недавни велики долазак археолога из земље и иностранства. С нестрпљењем очекујемо резултате тог ископавања и објаву публикације.
У Белици је некад радила стара школа коју су похађали ђаци са више од 30 km удаљеносити. Данашња фабрика стакла у Параћину је настала у Белици, где и дан данас постоје остаци пећи за потребе стакларе. Беличко гробље је најстарије гробље и у њему је први сахрањен стари Српски војник, који је био рањен у боју са Турцима на Иванковцу. У Белици је преминуо и ту сахрањен.
Стари списи говоре да је на овим просторима постојала велика Црква посвећена Пресветој Богородици. Не зна се тачно да ли у самом центру села или у оближњем старом граду познатом као „Јеринин град“, где такође постоји црквиште.
Било како било, народ овог краја се у прошлости показао као врло веран и одан својој светој Православној вери, што за данашње Србе, са великом жалошћу, не можемо да кажемо да је тако. Белица данас после свих ратова, санкција и недаћа наставља да дели лошу судбину са осталим местима у Србији и да се бори за преживљавање и поред великог одлива омладине из села. Овде омладине још има, која је махом без посла.
Као и кроз читаву државу и кроз ово место су тутњале разне идеологије, махом наказне материјалистичке и безбожничке творевине од комунизма, социјализма до данашњег демократизма, које су за собом остављале прави духовни пустош.
Искрено се надам и верујем да ће се са установљењем Вазнесењског сабора покренути и верска и духовна обнова њених мештана некад древне Жупе Немањића.
На крају бих хтео да Вам поручим и да све позовем да останете чврсто у светој Православној вери, на искрено служење Господу, на чист хришћански јеванђелски живот, на искрено покајање, да са сваким што је до Вас живите у хришћанском миру, слози и љубави.
Још једном бих Вам срдачно захвалио на Вашем доласку, пожелео леп и угодан боравак у нашој древној Немањићкој жупи Белици, јер управо сте Ви Вашом пажњом и доласком започели верску и духовну обнову Белице.
Још једном свима хвала. Остајте ми у здрављу ! погледајте фотографије са Сабора у Белици
